WSWS : Srpskohrvatski

Rat Sjedinjenih Dr�ava protiv Iraka�istorijska pitanja

Nick Beams
24. mart 2003.

Sledeći govor Nicka Beamsa iz Socijalističke partije jednakosti (Australia), nacionalnog sekretara i člana Uređivačkog odbora WSWS, prezentovan je na javnim susretima u Sydneyu i Melbourneu.

Brutalni napad Sjedinjenih Dr�ava na Irak je bez sumnje jedna od onih prekretnica u ljudskoj istoriji nakon koje se bez imalo nedoumice mo�e kazati da vi�e ni�ta neće biti isto kao pre. Taj napad izazvaće �ok i averziju stotina miliona ljudi �irom sveta, od kojih će nemali broj biti onih iz Sjedinjenih Dr�ava.

Milioni su već digli glas protesta protiv erupcije imperijalističkog nasilja, osećajući potpuno ispravno, da ulog nije samo budućnost Iraka, već celog sveta.

Osvit je nove ere. Ili je mo�da pravilnije reći kako su se svetskom kapitalizmu prirođene namere�imperijalističko nasilje i kolonijalizam, koji su podstakli izbijanje dva svetska rata�jo� jedanput izbile na povr�inu u svetskoj politici.

Skoro pre jednog stoleća, veliki revolucionar Rosa Luxemburg definisala je pitanje dana kao: socijalizam ili barbarizam. Dugo se vremena činilo da ove reči, napisane dok se Prvi svetski rat razbuktavao, pripadaju pro�loj istorijskoj epohi. Ali sada je na novoj generaciji da defini�e svoje stajali�te dok se suočava sa istim pitanjima koja su u pro�losti navele milione ljudi da svoje �ivote posvete borbi za socijalističku budućnost čovečanstva.

Unutar antiratnog pokreta, izlo�enost la�ima i falsifikatima imperijalističkih sila�la�nim dokumentima, stalnim obnavljanjem sumnjivih tvrdnji, hipokriziji i dvostrukim standardima�dovela je do potrage za stvarnim motivima za otpočinjanje ovog rata. �iroko prihvaćen zaključak je taj, da je pravi razlog rata američki napor da ugrabi i kontroli�e naftne resurse.

Količine su znatne. Skoro jedan od svaka tri barela nafnih rezervi le�i ispod dvaju zemalja: Saudijske Arabije s 259 milijardi barela dokazanih rezervi i Irak s 112 milijardi barela. Iračke rezerve bi u stvari mogle biti mnogo veće�neke procene barataju podatkom o ukupnoj rezervi od 432 milijarde barela.

Jo� davno pre događaja od 11. septembra, ključni igrači američke vladajuće elite jasno su naznačili da kontrola bliskoistočne nafte podrazumeva i napad na Irak.

U aprilu 2001 g., Bushova administracija dobila je izve�taj o "energetskoj bezbednosti" od Instituta za javnu politiku "James A. Baker". Baker je bio dr�avni sekretar u mandatu administracije Busha Seniora i odigrao je ključnu ulogu u uzurpaciji moći koja je Busha Juniora odlukom Vrhovnog suda postavila u Belu Kuću. U izve�taju koji je autorizovao potpredsednik Cheney, stoji da:

"Irak ostaje destabilizacioni faktor po američke saveznika na Bliskom Istoku, po regionalni i svetski poredak, kao i za protok nafte sa Bliskog Istoka na međunarodna tr�i�ta � Sjedinjene Dr�ave bi trebalo da sprovedu neodlo�nu revalorizaciju politike prema Iraku, uključujući vojne, energetske i političko-diplomatske procene."

Već 1998. su ključni elementi dolazeće Bushove administracije vodili kampanju koja je imala za cilj da pitanju "promene re�ima" obezbedi centralno mesto u američkoj politici spram Iraka.

Pitanje nafte, međutim, ima dalekose�nije implikacije od jednostavnog prigrabljivanja iračkih resursa. To pitanje vezuje se za mnogo �iri kontekst�nastojanje Sjedinjenih Dr�ava da obezbede odr�avanje svoje globalne hegemonije, da preoblikuju svet u skladu sa svojim interesima, i, iznad svega, da spreče eventualne izazove koje bi im mogli uputiti evropski i azijski rivali

Kao �to je to američki akademik Michael Klare, autor knjige "Ratovi za resurse" formulisao: "Kontrola Iraka je pre kontrola nafte radi moći, nego kontrola zbog nafte kao goriva. Tako je kontrola Perzijskog zaliva produ�ena ruka kontrole nad Evropom, Japanom i Kinom. Na�a ruka kontroli�e slavinu." (citirano u knjizi Roberta Dreyfussa, "The Thirty Year Itch", Mother Jones, mart/april 2003.)

Istra�ivanje posleratne istorije pokazuje kako je kontrola nad bliskoistočnom naftom uvek bila sredi�nja komponenta američke spoljne politike s dalekose�nim političkim konsekvencama.

U godinama posle rata, Sjedinjene Dr�ave su radile na cementiranju odnosa sa saudijskim re�imom, nastojeći da ustanove marionetske re�ime u regionu. 1953 g., CIA je intervenisala u Iranu kako bi zbacila nacionalističku vladu Mosadea. 60-tih godina, SAD su pru�ile podr�ku Sadamu Huseinu i ostalim liderima Ba'ath partije u borbi protiv Komunističke partije i drugih snaga levice. 70-tih, kada je cena nafte učetvorostručena, dr�avni sekretar SAD, Henry Kissinger je lobirao za mogućnost američkog preuzimanja bliskoistočnih naftnih izvora.

Biv�i diplomat Sjedinjenih Dr�ava, James Askins, nedavno se prisetio naslova članka �tampanog u "Harper's" magazinu, u vremene dok je bio ambassador u Saudijskoj Arabiji, a glasio je: "Preuzimanje arapske nafte". Slični su se napisi pojavili i drugde. Askins je rekao na televiziji da je onaj ko bi predlagao takav kurs ili ludak, ili kriminalac, ili pak agent Sovjetskog Saveza. Ispostavilo se da je informacije za članak, iz senke obezbedio Dr�avni sekretar Henry Kissinger.

Nakon �to je u Iranu 1979. zbačen �ah, SAD su pristupile pripremi za neposrednu vojnu intervenciju. Predsednik Carter je u svojoj godi�njoj poruci Kongresu (tzv. State of the Union¾ prim. prev.) u januaru 1980 g. izjavio: "Na�a je pozicija potpuno jasna. Poku�aj bilo koje spoljne sile da stekne kontrolu nad Zalivskim regionom, smatraće se napadom na vitalne interese Sjedinjenih Američkih Dr�ava, i takav ćemo napad odvratiti svim raspolo�enim sredstvima, uključujući vojnu snagu.

Carter je formirao Snage za brza dejstva koje su bile u stanju da brzo upute nekoliko hiljada američkih vojnika na Bliski Istok. 80-tih godina je Reaganova administracija vr�ila pritisak na zemlje u regiji da dozvole pristup bazama kao i objekte za logističku podr�ku. Ali stalne baze nisu mogle biti ustanovljene sve do rata u Zalivu 1991 g. Nametanje zona zabrana leta nad Irakom nakon rata, bilo je sredstvo odr�avanja stalnog američkog vojnog prisustva.

Onda se zbio 11. septembar i rat u Avganistanu, čiji je ishod bila ogromna ekspanzija američke vojne moći i ustanovljenje vojnih baza u regionima o kojima su vojni planeri do tad samo mogli da sanjaju.

Bud�et za potrebe odbrane sad iznosi 400 milijardi dolara, a procenjuje se da je 60 milijardi od te sume namenjeno podr�ci snagama SAD u i oko Perzijskog zaliva. SAD u ovom trenutku poseduju niz baza i objekata čiji perimetar spoljnim ivicama obuhvata regije�od Perzijskog zaliva, Roga Afrike, do Diegoa Garciae u Indijskom Okeanu, kao i baze u biv�im centralnim Sovjetskim republikama Uzbekistanu i Kirgistanu. Centralna Azija je istočna karika u lancu američkih baza i objekata koji se prote�e od Mediterana i Crvenog Mora do azijskih zabiti.

Irak je ključna komponenta novog američkog carstva. U njemu će niknuti američke baze a njime će vladati američki prokonzuli. Ali neće se tu zaustaviti. Ključne ličnosti Bushove administracije otvoreno govore o potrebi da se potpuno reorganizuje ceo Bliski Istok.

Prema Richardu Perleu, predsedavajućeg u Odboru za odbrambenu politiku, uticajnom savetodavnom komitetu Pentagona, SAD bi ostalim zemljama u regionu mogle preneti poruku sa�etu u tri reči: "Vi ste sledeći."

Oni koji podr�avaju američki vojni pohod spočitavaju opoziciji koja se sastoji od evropskih sila i Rusije da su motivisani vlastitim naftnim interesima. Biv�i liberalni član Parlamenta Michael Baume tvrdi u časopisu Financial Review od 24. februara:

"I Francuska i Rusija imaju daleko veći tr�i�ni motiv, pogotovo kad je o nafti reč, da odr�e Huseinov re�im u �ivotu nego �to je američko, naftom motivisano htenje da taj re�im promeni, pogotovo nakon smi�ljene američke politike smanjenja vlastite zavisnosti od bliskoistočne nafte, čiji je sada�nji udeo u ukupnoj potro�nji iznosi tek jednu četvrtinu. SAD se na snabdevanje iračkom naftom oslanjaju daleko manje nego Evropa, �to se posebno odnosi na Francusku i Nemačku �"

Istina je da su SAD nastojale da diverzifikuju izvore snabdevanja naftom. Svakako je tačno i to da Evropa i Japan zavise od snabdevanja naftom iz Zaliva. Ali upravo u tome le�i poenta: u desetlećima koja su pred nama, od onoga ko bude kontrolisao Zaliv, zavisiće snabdevanje naftom ostatka sveta.

Ovo pitanje je od vitalne finansijske va�nosti. Prema onima koji tvrde da nafta nema udela u motivima SAD, nije va�no ko kontroli�e snabdevanje naftom. Ono �to je za njih va�no je tr�i�na cena nafte. Čak i kad bismo prihvatili ovu tvrdnju u ime validnosti argumentacije, svakako je va�no u čijoj će se valuti računi uređivati.

I tu dolazimo do pitanja od krunske va�nosti za spoljnu politiku SAD, a to je finansijski polo�aj američke ekonomije. U poslednjih 20 godina, desile su se ogromne promene. I premda su početkom 80-tih godina Sjedinjene Dr�ave do�ivele određeni ekonomski pad u odnosu na svoje rivale u Evropi i Aziji, jo� uvek su bile najveći kreditor na svetu i izvor većine svetskog internacionalnog kapitala.

Danas su SAD najzadu�enija nacija na svetu. Deficit platnog bilansa, koji se sad kreće u vrednosti od oko 5 posto bruto domaćeg proizvoda godi�nje, zahteva dotok kapitala od najmanje 1,5 milijardi USD dnevno da bi se taj nivo odr�ao. Spoljni dug SAD trenutno iznosi oko 2,8 triliona USD, �to je vi�e od 25 posto bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko se sada�nji trend nastavi, taj će iznos prevazići 50 posto BDP.

Kako se takav polo�aj mo�e odr�ati? Sposobnost SAD da se nosi sa takvim ogromnim dugovima zavisi od pozicije američkog dolara unutar međunarodnog finansijskog sistema.

Dolar je nadmoćna međunarodna valuta, koja čini nekih 73 posto valutnih rezervi. Svim zemljama su potrebne dolarske rezerve kojima se finansiraju međunarodne transakcije i kao posledica toga se investira u dobra SAD.

Ali �ta ako evro mo�e da funkcioni�e kao međunarodna rezervna valuta posebno pod uslovima kada dođe do pada vrednosti dolara. Ovo bi izazvalo masivan beg dolara u evro, a SAD bi se na�le usred finansijske bure ogromnih razmera.

�ta bi moglo pokrenuti takav proces? Mogući razlozi su brojni. Svakako, do značajnih promena bi do�lo ukoliko bi zemlje proizvođači počele da naplatu zahtevaju u evrima umesto u dolarima. Čak postoje i mi�ljenja da je pokretački impuls napada na Irak uzrokovan odlukom Iraka iz novembra 2000. da naftu radije naplaćuje u evrima nego u dolarima.

Konflikt između SAD i njenih evropskih rivala narastao je tokom proteklog desetleća, dobrano pre napada od 11. septembra i nastojanja za "promenu re�ima" u Iraku.

U vreme kad su sprovođeni planovi za jedinstvenu evropsku valutu, biv�i nemački Kancelar Helmut Schmidt je upozoravao: "Amerikanci jo� uvek ne razumeju značaj evra, ali kada shvate, to bi mogla biti osnova za veliki sukob � to će celu svetsku situaciju promeniti na takav način da SAD ne budu vi�e u mogućnosti da u potpunosti upravljaju" (vidi "Washington's New Interventionism: US hegemony and inter-imperialist rivalries" ("Novi intervencionizam Washingtona: Hegemonija SAD i među-imperijalna rivalstva"), David N. Gibbs, Monthly Review, septembar 2001.)

Ostali su delili ovo mi�ljenje. U članku �tampanom u uticajnom �urnalu Foreign Affairs u novembru 1997 g., Martin Feldstein, biv�i čelnik Predsedničkog veća ekonomskih savetnika, komentarisao je kako bi evropsko monetarno ujedinjenje moglo učiniti "svet veoma različitim, i ne nu�no bezbednijim mestom."

Strategija nacionalne bezbednosti, koju je uspostavio Bush u septembru 2002., utemeljena na doktrini prevencije, jasno pokazuje da je cilj američke spoljne politike sprečavanje pojave bilo koje pojedinačne sile ili grupe sila koje bi mogle uputiti izazov globalnoj dominaciji SAD.

Glavninu dokumenta je skicirala Bushova savetnica za nacionalnu bezbednost, Condolezza Rice. U članku napisanom za Foreign Affairs, 2000 g., primetila je kako je Sjedinjenim Dr�avama bilo veoma te�ko da defini�u svoje "nacionalne interese" u odsustvu Sovjetskog Saveza.

U intervjuu za jedan članak u New Yorker magazinu u januaru 2002., reporter ju je pitao da li je to jo� uvek slučaj.

"Mislim da su te�koće u definisanju uloge prevaziđene", odgovorila je bez premi�ljanja. "Mislim da je 11. septembar bio jedan od onih zemljotresa koji izo�travaju i razja�njavaju. Zbivanja su mnogo jasnije ocrtana."

Riceova je otkrila kako je nakon napada 11. septembra sazvala skup starijeg osoblja Nacionalnog veća za bezbednost kako bi im postavila pitanje "kako izvući korist iz novonastalih prilika" u cilju temeljne promene američke doktrine i preoblikovanja sveta.

Bio je to period, kazala je Riceova, nalik onome između 1945-47�kada je razvijena doktrina Hladnog rata. Nakon 11. septembra, tektonske ploče međunarodne politike počele su da se pomeraju "i va�no je poku�ati da se ugrabi prilika i pozicioniraju američki interesi i institucije, i sve to uraditi pre nego �to se prilike ponovo pogor�aju" (New Yorker od 4. januara 2002.).

Nastranu sva pitanja bez odgovora o saznanjima američkih bezbedonosnih snaga o 11. septembru, ova opaska razja�njava da je za vladajuće krugove u SAD, teroristički napad bio prilika da �urno "proguraju" konačnu agendu za reorganizaciju sveta u skladu s interesima SAD.

Koje to ciljeve podrazumeva preoblikovanje sveta? Nema tajne �to se toga tiče�o tim se ciljevima prilično otvoreno diskutuje. Zahteva se ni�ta manje nego organizacija američkog carstva.

Dozvolite mi da citiram rad, koji je Richard Haas, sada�nji Direktor za političko planiranje u Ministarstvu inostranih poslova (Stejt Dipartment), predstavio na konferenciji odr�anoj 11. novembra 2000 g. Naslovljen je jednostavno � "Imperijalna Amerika".

Temeljno pitanje koje se postavljalo pred spoljnu politiku SAD, prema Haasu, bilo je pitanje �ta raditi s američkim vi�kom moći, te mnogim i zavidnim prednostima koje je ovaj vi�ak pru�ao Sjedinjenim Dr�avama.

Bilo je neophodno, smatra Haas, da SAD transformi�u svoju ulogu nacije-dr�ave u ulogu imperijalne sile. "Imperijalnu spoljnu politiku ne treba me�ati s imperijalizmom," pi�e Haas. To je ne�to iz pro�losti."Zagovarati imperijalnu spoljnu politiku znači zalagati se za spoljnu politiku koja poku�ava da organizuje svet u skladu s izvesnim principima koji utiču na odnose između dr�ava kao i na uslove unutar njih. Uloga SAD bi bila slična ulozi Velike Britanije iz 19. stoleća."

Elem, svaki student istorije zna da se Britanska imperija u 19. stoleću oslanjala na sveobuhvatnu premoć britanske ekonomije. Kada su ostale kapitalističke sile kao �to su Nemačka, Japan, Italija i Sjedinjene Dr�ave počele da se razvijaju i jačaju te da zahtevaju svoje mesto pod suncem, sukobi između velikih sila i njihova borba da se nametnu kao svetske sile, neizbe�no su doveli do svetskog rata. Poku�aj američkog imperijalizma da reorganizuje svet neće biti ni�ta manje krvav, jer će se součiti s potpuno razvijenim kapitalističkim silama sa sopstvenim interesima i programima, koji se ni u kom slučaju ne poklapaju s interesima SAD, a u mnogim slučajevima su im direktno suprotstavljeni.

To je i su�tina sukoba koji se u Savetu bezbednosti vodi(o) oko Iraka. Ne radi se o tome da se Francuska, Nemačka i ostale sile koje se protive vojnoj akciji SAD, ne sla�u s vojnim intervencijama radi uklanjanja re�ima, ili da su zabrinuti zbog patnji iračkog naroda. Njihove zebnje su usredotočene na značenje američke invazije na Irak kao indikacije onog �to se mo�e očekivati u budućim odnosima između najva�nijih sila. One su (Francuska i Nemačka�prim. prev.) u potpunosti svesne da Irak nije zadnja stavka programa�on je tek početak. Ukratko, ono �to vidimo u sukobu oko Iraka je konflikt interesa glavnih imperijalističkih sila koji će radije pre nego kasnije, dovesti do trećeg imperijalističkog rata.

Kako se takva katastrofa mo�e sprečiti? Kojim putem napred u budućnost čovečanstva? Ovo su goruća pitanja koja postavljaju borci protiv rata. Odgovore na ova velika pitanja mo�e pru�iti samo proučavanje istorije i analiza sada�nje situacije. Da bi se prona�ao izlaz iz sada�njeg ćorsokaka, moramo razumeti kako smo u njega dospeli.

Nemoguće je pretresti istoriju dvadesetog veka u ovom kratkom vremenu koji nam stoji na raspolaganju. Ali moguće je ocrtati tu su�tinsku nit razvoja putem pregleda teoretske i političke borbe marksističkog pokreta, jer tu su koncentisana sva sredi�nja istorijska pitanja.

Izbijanje Prvog svetskog rata, koje su davno pre njegovog otpočinjanja predvideli marksisti, za posledicu je imalo duboku podeljenost socijalističkog pokreta. Većina lidera Druge internacionale, koji su i sami prethodno upozoravali na predstojeći rat i pozivali na jedinstvenu borbu radničke klase protiv njega, podr�ali su naposletku vlastite vladajuće klase.

Internacionalizam, rekao je njihov lider-teoretičar Karl Kautsky, primenjuje se samo u mirnodopsko vreme, ne i u ratu kada je radnička klasa u svakoj zemlji anga�ovana u nacionalnoj odbrani.

�ačica revolucionara ostala je na poziciji odbrane socijalističkog internacionalizma. Rat, insistirali su oni, nije tek slučajan događaj ili devijacija, već predstavlja nasilan izraz organskih i nere�ivih protivrečnosti kapitalističkog sistema.

U krajnjoj liniji, objasnio je Trocki, bio je to revolt proizvodnih snaga koji je dosezao međunarodne razmere protiv sistema nacije-dr�ave, unutar kojeg su se do tad proizvodne snage razvijale.

Svaka je kapitalistička sila poku�ala da razre�i ovu kontradikciju nastojeći da se transformi�e od velike sile u svetsku silu, kako bi ustanovila svoju globalnu hegemoniju. Ali takvim delovanjem su imperijalističke sile do�le u međusobnu koliziju, �to je neizbe�no dovelo do rata.

Globalna ekonomija, obja�njavao je Trocki, mora se reorganizovati, ali proizvodne snage se, sledstveno tome, mogu harmonično razvijati prevazila�enjem profitnog sistema i uspostavljanjem socijalističke ekonomije. Tu le�i i objektivni temelj socijalističke revolucije, čija je neophodnost najavljena otpočinjanjem rata.

Lenjin je insistirao da ja imperijalistički rat nu�no preokrenuti u građanski rat, �to znači da radnička klasa mora započeti bitku za socijalističku revoluciju. Lenjin je ovu analizu razvio iznad svega kroz borbu protiv Kautskog.

Uoči samog rata, Kautsky je objavio članak u kojem je ostao pri stavu da militarizam i rat nisu nu�no proizvodi kapitalističkog sistema, nego rezultati političkih odluka koje donose različite vlade, �to implicira da se mogu sprečiti unutar okvira kapitalističkog sistema.

Ozbiljni sukobi među kapitalističkim silama, pisao je Kautsky, imali su za posledicu zastra�ujuće takmičenje u naoru�avanju �to je u naposletku rezultiralo davno predviđenim ratom. "Da li je ova faza imperijalizma neophodna za dalje postojanje kapitalizma? Da li će nestati samo kad nestane i sam kapitalizam? Ne postoji ekonomska opravdanost za nastavak velike trke u proizvodnji oru�ja nakon okončanja sada�njeg rata. U najboljem slučaju, takav bi nastavak slu�io interesima tek nekolicine kapitalističkih grupa. Naprotiv, kapitalističku industriju ugro�avaju sukobi među različitim vladama. Svaki dalekovid kapitalista mora doviknuti svojim kolegama: Kapitalisti svih zemalja, ujedinite se!"

Drugim rečima, prema Kautskom, ne postoji objektivna nu�nost da imperijalistički rat proistekne iz same kapitalističke ekonomije. Iz toga sledi da zbacivanje kapitalizma nije istorijska nu�nost ukoliko se imperijalistički rat okonča. Kapitalističke sile imaju mogućnost da nastupe zajednički, prevaziđu međusobne razlike i započnu eru mirnog razvoja u kojoj bi se slo�ili oko međusobne podele sveta.

U svojoj kritici Kautskog, Lenjin je insistirao da su razni inter-imperijalistički, ultra-imperijalistički savezi ili koalicije jedne grupe imperijalista protiv druge, pa čak i op�ti savez, ni�ta drugo nego periodi primirja između ratova. "Mirnodopski savezi", pisao je on, "pripremaju teren za ratove, a aktivnosti unutar njih pokreću ratove; jedan uslovljava drugi, proizvodeći različite oblike mirne i oru�ane borbe na jednom i jedinstvenom temelju imperijalističkih veza i odnosa sa svetskom ekonomijom i svetskom politikom."

Zbog čega su sva savezni�tva privremena i ne predstavljaju ni�ta vi�e nego pripremu za nove ratove? Razlog, kako to obja�njava Lenjin, je ukorenjen u samoj prirodi kapitalističkog sistema, koji se ne razvija pravilno, nego nejednako.

Stoga će i savezni�tva sklopljena u jednom istorijskom momentu u drugom neizbe�no biti naru�ena, upravo zbog nejednakog razvoja različitih kapitalističkih ekonomija. Naposletku, pre 50 godina je Nemačka bila bedna zemlja u poređenju s Britanijom. Sada Nemačka predstavlja kičmu evropske ekonomije.

Prvi svetski rat nije re�io sukobe i rivalstva koji su ga podstakli i jedva da je dva desetleća proteklo, a oni su ponovo eksplodirali.

No, drugi posleratni period dvadesetog veka imao je različita svojstva od prvog. Na temelju ekonomske i vojne nadmoći SAD, uspostavljena je neka vrsta ultra-imperijalističkog saveza, sličnog onome, kakvim ga je Kautsky zami�ljao.

Politički okvir je pru�io hladni rat, u kojem su se sukobi između različitih kapitalističkih sila sadr�avali i bivali regulisani. Međunarodna "borba protiv komunizma" obezbedila je neku vrstu političkog i ideolo�kog lepka koji je slu�io tome da na okupu dr�i sve va�ne kapitalističke sile.

Va�na politička komponenta posleratnog poretka bile su Ujedinjene nacije. Značaj UN ne le�i toliko u njihovoj donekle nezavisnoj ulozi, već u ideologiji koja ih je okru�ivala.

Eto otelotvorenja obećanja koje su dale glavne kapitalističke sile, da će nakon zlopaćenja čovečanstva tokom tri dekade klanice bez presedana, biti stvoren novi poredak mira i prosperiteta, te će stoga agresivni rat kao sredstvo spoljne politike biti proka�en.

Činjenica da je gore pomenuta doktrina sad napu�tena ima nemerljive istorijske implikacije. Ta činjenica označava da su se međunarodni odnosi vratili u formu koju su imali u prvim decenijama dvadesetog veka.

Ekonomski temelji posleratnog perioda postavljeni su na �irenju produktivnijih metoda američke masovne proizvodnje u odnosu na ostatak naprednih kapitalističkih zemalja. Tr�i�ta i ekonomski odnosi su preoblikovani po meri tih metoda, �to je rezultiralo ekspanzijom rastućih kapitalističkih profita u svetskoj ekonomiji kao celini. Ovo je dovelo do okončanja bratoubilačke borbe za tr�i�ta i profite koja je karakterisala ekonomske uslove iz one dve decenije između ratova.

No, prethodne tri decenije karakteri�e progresivni slom mehanizama posleratnog kapitalističkog poretka. Prvi udarac desio se 1971. kada je predsednik Nixon, suočen s pogor�anjem u vidu deficita platnog bilansa SAD, ukinuo pokriće dolara rezervama zlata i okončao sistem odnosa baziran na fiksiranoj valuti, koji je bio krucijalna komponenta posleratnog međunarodnog monetarnog sistema.

U isto vreme, ekspanzija profita koja je pospe�ivala posleratni bum, bli�ila se kraju. Profitne stope su od kraja 60-tih krenule nani�e, a kao posledica toga, svetski kapitalizam je 1974-75. zahvatila najozbiljnija recesija jo� od 30-tih godina.

Kapital je na ovu situaciju reagovao na dva načina: ofanzivom protiv socijalnog polo�aja radničke klase i razvojem novih tehnologija i tehnika povezanih s primenom kompjutera u proizvodnim procesima. Bitka za o�ivljavanje posustalih profita bila je pokretačka snaga koja je stajala iza globalizacije procesa proizvodnje koja je otpočela u poznim 70-tim godinama.

Pojava pogor�anja ekonomskih problema sa sobom je donela i značajnu promenu u stavu SAD prema Sovjetskom Savezu. Posleratna politika odvraćanja ubrzano je zamenjena daleko agresivnijim pristupom kojim je poku�ana destabilizacija SSSR. Sastavni deo ovih promena bile su američke operacije protiv Sovjetskog Saveza u Avganistanu, lansirane s ciljem uvlačenja SSSR u neizdr�iv rat tipa vijetnamskog, a ko�tale su oko 6 milijardi USD. Deo te strategije je i masovno naoru�avanje za vreme Reaganove administracije.

Ovi pritisci, u sadejstvu sa nesposobno�ću autokratskih staljinističkih re�ima da odr�e korak s brzim ekonomskim promenama koje je nametnula rastuća globalizacija proizvodnje i razvoj novih tehnologija baziranih na informatičkim re�enjima, na kraju su doveli do kolapsa Sovjetskog Saveza krajem 80-tih.

Ali uprkos svom slavlju zbog trijumfa na tr�i�tu, tvrdnji o novoj eri prosperiteta, ogromnom porastu produktivnosti usled upotrebe novih tehnologija, unatoč propasti Sovjetskog Saveza, kapitalizmu nije udahnut novi �ivot u smislu porasta profita.

Nemoguće je da ovom prilikom detaljno opi�em sve procese koji su obele�ili političku ekonomiju 90-tih, ali su glavni trendovi jasni. Decenija je otpočela kolapsom japanskog share-market mehura od sapunice, od kojeg se kraha japanska privreda nije oporavila. Potom je do�ao kraj azijskom ekonomskom čudu. Sada smo svedoci pucanja američkog balona od sapunice dok berzansko tr�i�te ulazi u četvrtu uzastopnu godinu pada� situacija koja nije viđena od 30-tih godina.

Ove narastajuće finansijske bure indiciraju produbljivanje krize akumulacije kapitala na globalnom nivou, gde bitka za tr�i�ta i profite među glavnim silama postaje intenzivnija no ikad. I �to je veći pritisak na profitnu stopu, to jače kapital poku�ava da prevaziđe ovu tendenciju napadajući dru�tveni polo�aj radničke klase. Tu se nalaze koreni rastuće dru�tvene nejednakosti u poslednje dve decenije.

U isto vreme, razvijeni su najraznovrsniji oblici i tehnike akumulacije bogatstva putem prevara, finansijskih manipulacija, �pekulacija i ogoljene kriminalne aktivnosti. Ove se promene reflektuju na fizionomiju vladajućih krugova kroz procese koje je Marx tako �ivopisno prikazao jo� pre 150 godina.

"Otkad finansijska aristokratija pravi zakone, na čelu je dr�avne administracije, komanduje svim organizovanim javnim vlastima, dominira javnim mjenjem preko aktuelnih okolnosti i putem �tampe, ista prostitucija, iste bezočne prevare, ista manija bogaćenja ponavlja se u svim sferama .. obogatiti se ne proizvodnjom, nego pljačkom već dostupnog tuđeg bogatstva. Sukobljavajući se neprekidno sa vlastitim bur�oaskim zakonima, manifestuje se jedan nekontrolisan izraz nezdravih i nemoralnih apetita, posebno u vrhu bur�oaskog dru�tva ... Finansijska arisokracija, po načinu sticanja kao i po svojim zadovoljstvima nije ni�ta drugo do reinkarnacija lumpenproleterijata u visinama bur�oaskog dru�tva.". [Klasne borbe u Francuskoj, Karl Marx, str. 30-31, Moskva (1968)].

Ima li prikladnijeg opisa kriminalnog i gangsterskog Bushovog re�ima, čiji su članovi blisko povezani s firmama poput Enrona, WorldComa i ostalih u �i�i finansijske pljačke proteklog perioda?

Rečeno je kako je jedna od najomiljenijih poslovica Dr�avnog sekretara za odbranu Dona Rumsfelda preuzeta od Al Caponea: "Vi�e dobija� pomoću lepe reči i pi�tolja nego samo pomoću lepe reči." �ta reći o prirodi vlade, koja krilaticu gangstera preuzima kao jednu od svojih ideja-vodilja?

Bilo kako bilo, niko ne treba da se zavarava mi�lju da je ovaj re�im tek neka vrsta devijacije. On je politički izraz truljenja i rđe u srcu krize kapitalističke ekonomije. Bushov re�im predstavlja najdublje potrebe američkog imperijalizma, na isti način na koji je Hitler predstavljao potrebe nemačkog kapitalizma 30-tih godina.

Sad mo�emo jasno sagledati političku ekonomiju ratnih nastojanja SAD. Ona predstavlja očajnički poku�aj da se vojnim sredstvima prevaziđe pogor�anje ekonomske i dru�tvene krize.

Napad na Irak, nesporno nam daju do znanja predstavnici Bushovog re�ima, tek je početak. Jo� jedanput su protivrečnosti kapitalizma na�le svoj izraz u imperijalizmu i ratu. Politički odgovor koji se sad mora razviti proističe iz analize same krize.

Rat se ne mo�e sprečiti podr�avanjem jedne ili druge imperijalističke sile, ili tela poput Ujedinjenih Nacija. Francuski i nemački imperijalizam ne zastupaju interese mira. Oni su motivisani brigom za vlastite globalne interese koje ugro�avaju Sjedinjene Dr�ave. Stoga, evropske vlade dolaze do zaključka kako moraju osna�iti svoju vojnu moć da bi se suprotstavile Sjedinjenim Dr�avama.

Razbijen je posleratni poredak unutar kojeg je bila moguća harmonizacija sukobljenih interesa imperijalističkih sila. Jo� jedanput su protivrečnosti između globalne ekonomije i sistema dr�ava-nacija, između razvoja podru�tvljene proizvodnje i privatnog sticanja bogatstva kroz profitni system, preuzele obličje najbeskrupuloznije bitke između imperijalističkih sila, zapretiv�i katastrofom celom čovečanstvu.

Svet se mora reorganizovati. Postoji samo jedna dru�tvena snaga koja to mo�e izvesti na progresivnim načelima�međunarodna radnička klasa. Ona se mora boriti za socijalističku perspektivu u kojoj će princip profita biti zamenjen svesnim planiranjem u interesu svih. U tu svrhu mora se izgraditi međunarodna revolucionarna partija. To je stanovi�te WSWS.