WSWS : Srpskohrvatski

Kriza američkog kapitalizma i rat protiv Iraka

David North
21. mart 2003.

1. Ničim izazvana i nezakonita invazija Iraka od strane SAD je događaj koji će se pamtiti po be�ća�ću. Politički kriminalci iz Va�ingotna koji su otpočeli ovaj rat i bedni zlikovci iz masovnih medija koji se naslađuju krvoprolićem, osramotili su ovu zemlju. Stotine miliona ljudi iz svih krajeva sveta, zgađeni su nad spektaklom brutalne i nekontrolisane vojne moći koja melje malu i bespomoćnu zemlju. Invazija Iraka je imperijalistički rat u klasičnom značenju tog pojma: nemoralan akt agresije preduzet u interesu najreakcionarnijih grabljivih krugova finansijske i korporativne oligarhije u Sjedinjenim Dr�avama. Neskrivena i trenutna svrha tog čina je uspostavljanje kontrole nad obilnim iračkim naftnim resursima i svođenje te dugo tlačene zemlje na američki kolonijalni protektorat.

Jo� od 30-tih godina i vremena kad su Hitlerovi i Musolinijevi re�imi bili u zenitu svoje moći i ludila, svet nije bio suočen s takvim ispoljavanjem međunarodnog gangsterizma kakvo sprovodi Bu�ova administracija. Najneposredniji istorijski presedan takvom nasilju kakvo se primenjuje protiv Iraka je invazija Poljske, 1939 g. Najavljena namera američke vojske da će na Bagdad sručiti bara� sastavljen od hiljada projektila i bombi, deo je svesne strategije zastra�ivanja iračkog naroda. Od Pentagona pompezno predstavljena strategija "�ok i strahopo�tovanje", inspirisana je prokazanim metodama blickriga, kojeg je nacistički Vermaht primenio na početku Drugog svetskog rata. Evo kako je jedan istoričar opisao nacističko uni�tavanje Poljske:

"Oluja od vatre i čelika sručila se na Poljsku početkom septembra, sejući u�as među strahom okamenjenim nesrećnicima. Nakon deset dana, nemačka mehanizovana prethodnica prosekla je poljsku odbranu na putu za Var�avu. Veći deo neadekvatnog poljskog ratnog vazduhoplovstva uni�ten je na zemlji, ne dobiv�i uop�te priliku da dejstvuje; Luftvafeovi lovci i bombarderi tipa �tuka, delujući kao taktička podr�ka napredujućim kopnenim snagama, prekinule su poljske komunikacije, sejući s neba strah i uni�tenje. "Nemci danas," izve�tavao je američki novinar, "gnječe Poljsku poput meko kuvanog jajeta"" [i]

Sva opravdanja koja su pru�ili Bu�ova administracija i njegovi londonski saučesnici, utemeljena su na poluistinama, falsifikatima i bezočnim la�ima. Na ovom mestu, jedva da je potrebno odgovoriti ponovo na tvrdnje da je svrha ovog rata uni�tenje iračkog tzv. �oru�ja za masovno uni�tenje�. Nakon nedelja najdetaljnije ispekcije kojoj je bilo koja zemlja do sad bila izlo�ena, ni�ta od materijalnog značaja nije otkriveno. Najnoviji izve�taji vođa tima inspektora UN, Hansa Blixa i Mohameda ElBaradeia, eksplicitno opovrgavaju tvrdnje američkog Dr�avnog sekretara Colina Powella, koje je ovaj izneo u svom poznatom govoru u UN, 5. februara 2003. ElBaradei je otkrio kako su optu�be SAD o iračkim naporima da uvezu uranijum iz Nigerije, utemeljene na falsifikovanim dokumentima, koje je obezbedila obave�tajna slu�ba britanskog Premijera Tony Blaira. Ostale bitne optu�be, koje se odnose na upotrebu aluminijumskih cevi za nuklearne svrhe i postojanje pokretnih laboratorija za proizvodnju hemijsko-biolo�kog oru�ja, takođe su se pokazale neutemeljenim. Čim se jedna la� raskrinka, Bushova administracija smisli drugu. Prezir Bushove administracije prema javnom mnenju je toliki, da se nikakva pa�nja ne posvećuje doslednosti vlastitih argumenata.

U subotu, 16. marta, Potpresednik Richard Cheney se pojavio na TV obznaniv�i kako je "Irak u stvari obnovio nuklearno naoru�anje." Posle manje od pet minuta, ustvrdio je kako je "samo pitanje vremena kada će on [Saddam Hussein] pribaviti nuklearno naoru�anje. " Na ovu flagrantnu protivrečnost između dve Cheneyeve izjave, novinar koji je vodio intervju nije reagovao. No, Cheneyevu tvrdnju već je opovrgao Mohamed ElBaradei, koji je izvestio Savetu bezbednosti da "nema znakova nastavka nuklearnih aktivnosti".

Drugo va�no opravdanje za rat protiv Iraka � da je re�im Baas partije Saddama Husseina u vezi s teroristima Al Kaide, jo� je jedna fabrikacija na koju se Bushova administracija s pojačanim intenzitetom oslonila, kad su nalazi tima inspektora UN opovrgli tvrdnje o postojanju oru�ja za masovno uni�tenje. Ali poku�aj povezivanja Husseina s Al Kaidom počiva na jo� slabijim temeljima. Administracija nije pru�ila apsolutno ni jedan verodostojan dokaz u prilog takvoj tvrdnji.

Mo�da je najapsurdnije i najciničnije od svih opravdanja koje je pru�ila Bushova administracija ono, da je rat preduzet radi dono�enja demokratije iračkom narodu. Ova tema izvrsno prolazi kod "moralista" � neznalica poput Thomasa Friedmana, kolumniste New York Timesa koji je 19. marta napisao kako "je uklanjanje Saddama Husseina i pomoć Iraku da zameni njegov re�im čestitom, pouzdanom vladom koja će moći da poslu�i kao primer Bliskom Istoku, vredno truda, ne zato �to nas Irak ugro�ava oru�jem [Friedman je prethodno priznao da to nije slučaj], već stoga �to nas ugro�ava mno�tvo faličnih arapsko-muslimanskih dr�ava koje generi�u mno�tvo nezadovoljnih, obespravljenih i napu�tenih mladih ljudi. Na� je istinski interes da im ponudimo partnerstvo za promene. "

Kakva bezvredna rečitost! Ubijanje hiljada Iračana ognjem bombi predstavljeno je kao oblik "partnerstva"!

Kao odgovor ovim tvrdnjama o "ratu za demokratiju", mora se uputiti nekoliko sa�etih opaski. Na stranu činjenica da je dolazak na vlast Bushove administracije putem izborne prevare, predstavljao te�ak poraz za demokratiju u SAD, a ne postoji ni jedan jedini razlog da verujemo da će američko osvajanje Iraka doneti Iračanima i celom regionu Bliskog Istoka i�ta vi�e od jo� veće represije i bede. Istorijska uloga SAD na Bliskom Istoku je krvavi bilans zločina protiv naroda tog dela sveta. Svi va�ni saveznici SAD na Bliskom Istoku i severnoj Africi (Maroko, Egipat, Saudijska Arabija, Kuvajt, Jordan i Turska), ubele�eni su u registrima Ministarstva inostranih poslova (State Department) kao masovni kr�ioci ljudskih prava. Izrael, taj primer demokratije podr�ane od SAD, vlada palestinskim narodom po principu gole sile. Metodi vladavine koju praktikuju cionisti na okupiranim teritorijama sve vi�e podsećaju na one koje su koristili nacisti protiv Jevreja u Var�avi. U Iranu je četvrt veka brutalne represije pod diktatorom kojeg je postavila CIA, nakon �to je organizovala zbacivanje popularne nacionalne vlade, dovelo do revolucije 1979. Činjenica da se moć na taj način na�la u rukama desnog krila islamskih fundamentalista u velikoj je meri posledica uni�tenja pod nadzorom CIA-e mnogobrojnih protivnika �ahovog re�ima, koje su predvodili socijalisti.

I sam re�im Saddama Husseina je nusprodukt ubilačkih nastojanja Sjedinjenih Dr�ava tokom 50-tih, 60-tih, čak i 70-tih, da likvidiraju socijalistički radnički pokret, koji je nekad predstavljao značajnu političku snagu na Bliskom Istoku. Puč od 8. februara 1963., koji je zbacio levičarski nacionalni re�im Qasima, dovev�i Ba'as partiju na vlast po prvi put, organizovan je uz por�ku CIA-e. Uticajni egipatski novinar, Mohamed Haikal, izvestio je �ta mu je rekao jordanski kralj Hussein:

"Dozvolite mi da ka�em kako pouzdano znam da se ono �to se desilo u Iraku 8. februara, desilo uz podr�ku američke obave�tajne slu�be. Neki od onih koji sad vladaju u Bagdadu ne znaju ni�ta o toj stvari, ali ja sam svestan istine. Odr�ani su brojni sastanci Ba'as partije i američkih obave�tajaca, značajniji susreti odr�avali su se u Kuvajtu. Da li znate da je .... 8. februara tajni radio signal upravljen prema Iraku, snabdeo ljude koji su izvr�ili puč imenima i adresama tamo�njih komunista, kako bi ih mogli pohapsiti i pogubiti." [ii]

Pod takvim krvavim okolnostima se Saddam Hussein prvi put pojavio kao glavna figura u Ba'as pokretu. Kasnije, tokom njegove karijere, SAD su ga ponovo pomagale. One su podr�ale njegovu krvavu čistku iračkih komunista 1979., �to je odigralo ključnu ulogu u konsolidaciji njegove moći. Husseinovu odluku da pokrene rat protiv Irana 1980., ohrabrivale su SAD, koje su mu obezbedile materijalnu i logističku podr�ku za sledećih osam godina. Veći deo arsenala biolo�kih agensa, kojeg je Hussein izgradio tokom 80-tih, obezbedila je američka kompanija "The American Type Culture Collection of Manassas" iz Vird�inije. To je učinjeno uz eksplicitno odobrenje Reaganove i Bushove administracije. "ATCC nikad ne bi mogla isporučiti ove uzorke u Irak bez dozvole Ministarstva trgovine," izjavila je Nanacy J. Wysocki, potpredsednik odeljenja za ljudske resurse i odnose s javno�ću kompanije American Type Culture Collection, neprofitne organizacije koja je jedan od vodećih svetskih snabdevača biolo�kog materijala. "Oni (uzorci, prim.prev.) su poslati u legitimne istra�ivačke svrhe." [iii]

Na stranu s tim i drugim va�nim pojedinostima ovih dugotrajnih sumnjivih odnosa između SAD i Saddama Husseina, poku�aj da se prizivanje demokratskih ideala upotrebi kao opravdanje za napad na Irak, poriče jedan su�tinski demokratski princip, a to je princip nacionalnog samoopredeljenja. Invazija i osvajanje zemlje i uspostavljanje vojnog protektorata pod samoproklamovanim generalisimusom Tommy Franksom, predstavlja potpuno naru�avanje iračkog dr�avnog suvereniteta.

Ni jedan od argumenata koje je prosledila Bushova administracija i njene medijske apologete � čak i ukoliko zanemarimo njihovu temeljnu neverodostojnost � ne pru�a pravno opravdanje rata. Međutim, mora se naglasiti, da je pre napada na Irak, Bushova administracija već proklamovala novu strate�ku doktrinu koja afirmi�e legitimitet "preventivnog" rata ili "rata da bi se preduhitrio protivnik" , �to znači da Va�ington pridr�ava pravo da napadne bilo koju zemlju za koju proceni da mo�e biti potencijalna pretnja Sjedinjenim Dr�avama. Po ovom osnovu, nema zemlje na svetu koja se ne bi, pre ili kasnije, mogla naći na udaru SAD. U svom obraćanju naciji 17. marta, Bush se formalno pozvao na ovu doktrinu kao na konačno opravdanje za napad na Irak: "Delujemo sad, zato �to bi rizik usled nedelovanja bio daleko veći. Za godinu, ili pet, moć Iraka da nanese �tetu slobodnim nacijama biće uvi�estručena". Drugim rečima, SAD će napasti Irak dok je ovaj jo� bespomoćan, i to ne zbog onog �to je Irak učinio, već zbog nečeg �to bi mogao počiniti u neko neodređeno buduće vreme. Ova doktrina, koja nema utemeljenje u međunarodnom pravu, prihvata rat i osvajanje kao zakonitu političku mogućnost. Invazija Iraka viđena je kao prva u nizu "ratova po izboru", koji će biti pokrenuti u trci za neprikosnovenu svetsku hegemoniju SAD. Moguće suparnike treba uni�titi pre nego �to postanu znatnija pretnja.

2. Bestidno veličanje rata kao zakonitog instrumenta globalne imperijalističke realpolitike, predstavlja stra�no političko i moralno nazadovanje. Značajan korpus međunarodnog prava razvijen je na temelju krvavih iskustava iz prve polovine dvadesetog veka. Klanica Prvog svetskog rata između 1914 i 1918 g., u kojoj su stradale desetine miliona ljudi, dovela je do �učnih sporova oko odgovornosti za izbijanje neprijateljstava, tj. pitanja "ratne krivice". Ova je debata bila potcrtana su�tinskom idejom da je odluka jedne vlade da započne i koristi rat kao sredstvo postizanja određenih političkih ciljeva, koji god da su, kriminalni čin. Premda su pozadinske okolnosti za izbijanje rata 1914 g. svakako bile slo�ene, pojavio se znatan dokazni materijal u prilog toga, da odgovornost za rat prvenstveno pada na teret odluka koje je donosila nemačka vlada. Ta vlada je, iz političkih razloga, odlučila da okolnosti stvorene atentatom na austrijskog Nadvojvodu u Sarajevu, iskoristi na način koji je smi�ljeno vodio u rat.

Pitanje "ratne krivice" zadobilo je jo� veći značaj krajem Drugog svetskog rata. Nesumnjiva odgovornost Trećeg rajha za izbijanje rata 1939 g., dovelo je do odluke Savezničkih sila, čiji su najmoćniji predstavnik bile Sjedinjene Dr�ave, da biv�e vođe nemačke dr�ave izvedu pred sud.

Kod postavljanja okvira za pravne principe na kojima će se temeljiti gonjenje nacističkih vođa u Nirnbergu, američki advokat Telford Taylor je insistirao na tome da svrha suđenja ne treba da bude utvrđivanje svih različitih razloga za Drugi svetski rat. U sredi�tu se radije moralo naći jedno u�e formulisano pitanje. Kao �to je Taylor napisao u svom memorandumu upućenom vodećem američkom tu�iocu, Robertu Jacksonu: "Pitanje uzrokovanja je va�no, i o njemu će se raspravljati jo� mnogo godina, ali tom pitanju nema mesta na ovom suđenju, koje se radije mora čvrsto pridr�avati doktrine da je planiranje i pokretanje agresivnog rata nezakonito, bez obzira na faktore koji bi optu�ene mogli navesti na planiranje i pokretanje. Razloge koji su doprineli ratu, branjenici mogu obrazlo�iti pred sudom istorije, ali ne i pred tribunalom.."[iv]

S punim razumevanjem je prihvaćeno da je na nirnber�kom suđenju 1946. uspostavljen va�an pravni presedan. Osnovna svrha suđenja bila je se u međunarodno pravo ugradi stav da je planiranje i pokretanje agresivnog rata, kriminalan čin. Predstavnici SAD su insistirali na ovom principu, istovremeno dajući na znanje da će ga se i same pridr�avati. Jackson je napisao: "Ukoliko su određeni činovi kr�enja sporazuma zločini, oni su zločini bez obzira da li ih počine SAD ili Nemačka, i nismo spremni da donesemo zakon o kriminalnom gonjenju protiv drugih, a koji se ne bi mogao odnositi i na nas." .[v]

"Rat po izboru", kojeg je pokrenula Bushova administracija, u pravnom se smislu ne razlikuje bitno od odluka i delovanja zbog kojih su nacistički lideri osuđeni i obe�eni u oktobru 1946. Vlada SAD je toga veoma svesna, i zbog toga odbija da prihvati jurisdikciju Međunarodnog suda u Hagu.

3. Van svake je sumnje da su Sjedinjene Dr�ave inicijatori ovog rata. Najva�niji cilj rata je postizanje kontrole nad iračkim naftnim resursima. Svi napori da se porekne centralna uloga nafte u američkim htenjima da se pokori Irak, zaudaraju na nepo�tenje i cinizam. Ni jedan drugi prirodni resurs nije igrao takvu sto�ernu ulogu u političkim i ekonomskim kalkulacijama američkog imperijalizma u poslednjem stoleću, kao �to je to slučaj s naftom i prirodnim gasom. U računicu ove centralne preokupacije ne ulaze samo profiti naftnih konglomerata u američkom vlasni�tvu, iako profiti ni u kom slučaju ne igraju sporednu ulogu. Američka industrija, stabilnost američke finansijsko-monetarne strukture i njen dominantan svetski polo�aj, svi zavise od neometanog pristupa bogatim naftnim resursima Perzijskog zaliva, i u poslednje vreme, Kaspijskog basena.

Istorija američke spoljne politike i vojne strategije u protekle tri dekade se mo�e, s čisto ekonomske tačke gledi�ta, objasniti odgovorom na "naftni �ok" iz 1973 g., kada je naftni embargo koji su proglasili vodeći arapski proizvođači nafte kao odgovor na arapsko-izraelski rat te godine, doveo do učetvorostručenja cena nafte, �to je uzdrmalo američku i svetsku kapitalističku ekonomiju. Drugi naftni �ok neposredno nakon revolucije u Iranu 1979., doveo je do progla�enja Karterove doctrine, koja je neometan pristup Perzijskom zalivu, proglasila va�nom strate�kom brigom SAD. Time su udareni temelji ekstenzivnoj izgradnji američke vojne sile, koja neometano traje u protekle 23 godine.

Svetski polo�aj SAD kao glavne imperijalističke sile, ne zavisi samo od očuvanja vlastitog nesmetanog pristupa nafti, već i od mogućnosti da utvrdi kolike su količine ovog nestajućeg prirodnog resursa dostupne ostalim zemljama, posebno kad je reč o aktuelnim ili potencijalnim suparnicima. Na pristup koje su SAD zauzele spram ovog međunarodnog geopolitičkog aspekta nafte kao kritičnog resursa, duboko je uticao najznačajniji politički događaj poslednje četvrtine dvadesetog veka � raspad SSSR.

Kolaps Sovjetskog Saveza, američka je vladajuća elita protumačila kao mogućnost da se sprovede grabe�ljiva imperijalistička agenda, koju je bilo nemoguće sprovesti neposredno nakon Drugog svetskog rata i za vreme skoro poluvekovnog Hladnog rata. Proglasiv�i dolazak "unipolarnog momenta", SAD su se spremile da, kao principijelni strate�ki cilj, spreče pojavu druge sile, bilo da je to novoujedinjena Evropa, Japan ili potencijalno, Kina, koja bi mogla ugroziti njen dominantan međunarodni polo�aj. Svesni značajnog opadanja polo�aja SAD u svetskoj ekonomiji, stratezi američkog imperijalizma su odredili da sveobuhvatna vojna premoć SAD bude glavno sredstvo pomoću kojeg bi mogli sprovesti temeljno preuređenje sveta u skladu s vlastitim interesima. U tom kontekstu je upotreba vojne sile u svrhu delotvorne kontrole regiona u kojim se proizvodi nafta, kao i globalna distribucija ovog ključnog resursa, evoluirala od strate�ke ideje u konkretan plan delovanja

4. Prepoznavanje centralne uloge nafte u geopolitičkim računicama SAD, ne pru�a, međutim, ključ za potpunu i sveobuhvatno obja�njenje za rat protiv Iraka i ekspanziju militarizma uop�te. Način na koji SAD ili neka druga kapitalistička zemlja, identifikuju i defini�u svoje kritične interese, i sredstva kojima pribegavaju da ih obezbede, nisu tek puki proizvod jednostavnih ekonomskih računica. Pre bi se moglo reći, da na te računice, koliko god kritične bile, temeljno utiču i oblikuju ih celokupna struktura i unutra�nja dinamika datog dru�tva. S tog aspekta, invazija Iraka je manifestacija dubokih i zloćudnih dru�tvenih i političkih kontradikcija američke politike.

Ne postoji nepremostiva prepreka koja odvaja domaću i spoljnu politiku. One su međuzavisne komponente klasne politike, koju oblikuje dominantni sloj vladajuće elite. Bivajući s jedne strane pod stalnim pritiskom globalnih ekonomskih sila, inostrana politika koju nameće vladajuća elita, odra�ava, nadopunjuje i projektuje vlastite su�tinske unutra�nje interese.

Skoro je 60 godina pro�lo od svr�etka Drugog svetskog rata. Istra�ivanje tog perioda veoma jasno otkriva korelaciju između unutra�nje i spoljne politike. Tih 60 godina, mogu se podeliti na dva perioda. Tokom prvih 30 godina, između 1945. i 1975., preovlađujuća tendencija američke unutra�nje politike bila je tendencija liberalnih dru�tvenih reformi. U vođenju spoljne politike, američka se bur�oazija borila za verziju liberalnog internacionalizma, ukorenjenog u različitim multilateralnim institucijama. Kako ni�ta ne bi bilo prepu�teno slučaju, ove institucije su slu�ile onim interesima, koje je američka vladajuća klasa smatrala svojim dugoročnim interesima. �tavi�e, preovlađujućoj tendenciji prilagođavanja i kompromisa sa Sovjetskim Savezom, uvek su se suprotstavljale moćni krugovi kapitalističke klase, čak i unutar okvira kompromisa koji je američka bur�oazija ogorčeno branila � po cenu rata, ono �to je prepoznavala kao svoje globalne interese. Ali u uslovima sna�ne ekspanzije ekonomije posle Drugog svetskog rata, američki kapitalizam je socijalni liberalizam kod kuće a liberalni (i antikomunistički) internacionalizam prema inostranstvu, smatrao najprikladnijom politikom.

Kraj ove liberalne ere, bio je najavljen slabljenjem svetskog ekonomskog poretka ustanovljenog 1944 (Bretton Woodsov sistem). Njegov krah 1971 g. praćen krajem konvertibilnosti na relaciji dolar-zlato, uveo nas je u period rastuće međunarodne ekonomske nestabilnosti (koji se posebno manifestovao u inflaciji cena bez presedana) i dugotrajnog pada američke korporativne profitabilnosti.

Op�te pogor�anje klime u svetskoj ekonomiji, izazvalo je temeljne promene unutra�nje i spoljne politike američke vladajuće klase. Unutar Sjedinjenih Dr�ava, unazađena je socijalna politika koja je bila orijentisana prema ograničenju redistribucije dobara i izvesnom smanjenju nivoa dru�tvene nejednakosti. Nakon izbora Reagana 1980. za predsednika, do�lo je do bitnih smanjenja poreskih stopa za najbogatije Amerikance, velikih smanjenja dru�tvene potro�nje neophodne za pre�ivljavanje najsiroma�nijih Amerikanaca, kao i op�teg napada na sindikate.

Međunarodna komponenta ove politike očitavala se u odbacivanju detanta sa Sovjetskim Savezom i op�tim pojačanjem vojnog pritiska na nacionalne pokrete u "Trećem svetu", jer su smatrani �tetnim po američke globalne interese.

5. Agresivna politika američkog imperijalizma, proizvela je �eljene posledice: �ivotni standard radničke klase u SAD je stagnirao ili opao; U tzv. "Trećem svetu" do�lo je do zastra�ujućeg pogor�anja uslova �ivota za milione ljudi. Vladajućoj klasi i najbogatijim krugovima vi�e srednje klase, ova politika je donela korist o kojoj su samo mogli da sanjaju. Pad nadnica u SAD, neiscrpna mogućnost anga�ovanja jeftine prekomorske radne snage i dostupnost jeftine robe, stvorili su idealnu podlogu za ogroman "bum" berzanskog tr�i�ta 90-tih godina (koji je, treba reći, počeo odmah po okončanju prvog rata u Zalivu, 1991 g.).

Ekonomska stabilnost američkog kapitalizma, i vezano za nju, ogromno bogatstvo koje je prigrabila vladajuća elita za vreme �pekulativnog "buma" na Wall Streetu, postali su zavisni, ili bolje reći, narkomanski zavisni od smanjenih nivoa nadnica u SAD, kontinuiranog snabdevanjem jeftinim sirovinama iz prekomorskih zemalja (pogotovo naftom) i jeftine radne snage. Bogaćenje američke vladajuće elite u poslednjoj deceniji i u�asavajuće osiroma�enje Latinske Amerike, Afrike, Azije i biv�eg SSSR su međuzavisne pojave. Kad bi matematičaru dali da prouči odnos između akumulacije bogatstva u SAD i dru�tvenih posledica niskih cena roba i super-eksploatacije prekomorske radne snage, mogao bi izračunati koliko je prevremenih, siroma�tvom izazvanih smrti ukupno potrebno u Africi, Aziji, Evroaziji i Latinskoj Americi, da bi se proizveo jedan novopečeni berzanski milioner.

Nije verovatno, da je američka vladajuća elita nesvesna veze između svog bogatstva i eksploatacije i pljačke brojne mase svetske populacije. Ova veza je stvorila objektivan osnov za dru�tvenu podlogu imperijalističkom varvarizmu u bučnom, tupom i arogantnom miljeu novobogata�a, koje je stvorio �pekulativni "bum" 80-tih i 90-tih. Upravo pomenuti pokvareni dru�tveni element dominira masovnim medijima, otkrivajući putem �tampe i radio-talasa svoju sebičnu, samodovoljnu i uop�teno govoreći, reakcionarnu prirodu. Hvalisavo veličanje američkog militarizma u masovnim medijima, odra�ava sličnost partikularnih interesa ovog sloja, sa geopolitičkim ambicijama američkog imperijalizma. Thomas Friedman iz New York Timesa, koji je oličenje pro-imperijalističkog novobogata�a, pi�e bez trunčice nelagodnosti: "Nemam nikakakav problem povodom rata za naftu."

Rat protiv Iraka obećava velike profite vladajućoj klasi. Stratfor, internet sajt koji je dobro upoznat s strate�kim namerama američke vlade, obja�njava: "Najveći dobitnici u predstojećem konfliktu biće investitori koji su voljni i sposobni da zagrabe jeftinu imovinu. Stranci koji poznaju region i njegove poslovne običaje, koji imaju sklopljene ugovore a spremni su da toleri�u rizik, naći će pregr�t prilika za ulaganje u sve i sva�ta, od telekomunikacija do proizvodnje � Za spretne investitore spremne na rizik, otvoriće se sjajne mogućnosti."

To bi, u najkraćem, bila svrha "Operacije za iračku slobodu!"

6. Da takve reči mogu biti od�tampane, to svedoči o skoro neopisivom stepenu korupcije i moralne degradacije, kojima je zahvaćena vladajuća elita Sjedinjenih Dr�ava. Sagledav�i sve činjenice, mo�emo reći da je veličina korupcije koja je metastazirala u bur�oaskom dru�tvu, dru�tveni fenomen s dubokim objektivnim korenima. Rastuća kriza kapitalističkog sistema, koja svoj najkritičniji i najsu�tinskiji izraz nalazi u dugotrajnoj depresiji profitnih stopa u baznim proizvodnim industrijama, stvorila je okru�enje koje ohrabruje sve vrste prevara. Izvr�ni menad�ment, koji nema nimalo poverenja u dugoročni rast stvarne vrednosti sredstava za koja su navodno odgovorni, posvećuju se u potpunosti svom brzom bogaćenju putem �pekulacija. Tamo gde se profit ne mo�e stvoriti na zakonit način, ve�tački se stvara "name�tanjem" knjigovodstvenih knjiga. Nauka o korporativnom menad�mentu, koja je jedno od autentičnih dostignuća američkog poslovanja iz prve polovine dvadesetog veka, degenerisana je u umetnost prevare i pronevere.

7. Bushova administracija nije ni�ta drugo nego kvintesencija političkog izraza ovog dru�tvenog gliba. Potpredsednik, G. Richard Cheney, posvećuje pola svog vremena predsedavajući tajnoj vladi, a u drugoj "smeni" reketira Halliburton, koji mu i dalje isplaćuje pola miliona dolara godi�nje. Vojni sekretar, G. Tom white je biv�i visoki izvr�ni menad�er Enrona. G. Richard Perle, koji je oblikovao politiku administracije prema Iraku, odr�ava tajne poslovne sastanke s trgovcem oru�jem Khashoggijem. �to se tiče samog predsednika, uzlet ovog potpunog ni�tavila, čija je najistaknutija osobina sadizam, istoričari će oceniti kao izraz moralnog i intelektualnog propadanja američke vladajuće klase. Klasa koja je mogla G. Busha izabrati za svog vođu, figurativno i doslovno je izgubila glavu.

8. Jo� uvek, usprkos svemu, postoji stvaran svet. Ispod sjaja i blje�tavila, kriza američkog kapitalizma poprima gigantske razmere. Od 50 saveznih dr�ava, velika većina je na ivici bankrota. Su�tinski va�ni sistemi socijalnog staranja se ru�e. �kolski sistem je u haosu. Ukoliko pismenost defini�emo kao sposobnost da se napi�e jedan pasus bez gre�ke, manje od jedne četvrtine Amerikanaca bismo mogli nazvati pismenima. Sistem zdravstvenog staranja je na izdisaju po�to su bud�et i slu�be drastično smanjeni. Cele industrije suočavaju se s kolapsom. Za manje od jedne godine, veći deo američke avioprevozničke industrije će nestati. Masovno preusmeravanja resursa kako bi se nadomestila sredstva izgubljena poreskim olak�icama za najbogatiji deo populacije, preti nacionalnom insolventno�ću. Nivoi dru�tvene nejednakosti daleko prevazilaze nivoe dru�tvene nejednakosti u bilo kojoj drugoj va�noj kapitalističkoj zemlji. Zaprepa�ćujući procenat nacionalnog bogatstva je u rukama najbogatijih 2 % populacije. Studija Kevina Phillipsa je utvrdila da je godi�nji prihod najbogatijih 14.000 familija, veći od godi�njeg prihoda najsiroma�nijih 20.000.000 porodica.

9. Nemoguće je izbeći zaključak da je ekstremno militaristički razvitak američke spoljne politike, u znatnoj meri poku�aj vladajuće elite da izađe na kraj sa opasnostima koje nameću narastajuće stope dru�tvenih napetosti u Sjedinjenim Dr�avama. Militarizam opslu�uje dve kritične funkcije: Prvo, osvajanje i pljačka mogu obezbediti, barem nakratko, dodatne resurse za ubla�avanje ekonomskih problema; Drugo, rat obezbeđuje sredstva za preusmeravanje unutra�njih socijalnih pritisaka prema napolje.

10. Ali ove kratkoročne "koristi" ne mogu izlečiti ekonomske i dru�tvene bolesti od kojih pati Amerika. Čak i ako SAD postignu brzu vojnu pobedu u Iraku, dru�tvena i ekonomska kriza u Americi će nastaviti da raste i da se zao�trava. Ni jedna od njenih institucija, bilo ekonomskih, dru�tvenih ili političkih, nije opremljena da na bilo kakav pozitivan način odgovori na op�tu krizu američkog dru�tva.

Sam po sebi, rat predstavlja pogubnu gre�ku američke demokratije. Mali kru�ok političkih zaverenika koja radi po skrivenom programu a na vlast je do�la na prevaru, uvela je američki narod u rat koji niti razumeju niti �ele. Ali ne postoji apsolutno ni jedan etablirani politički mehanizam, putem kojeg bi opozicija politici Bushove administracije mogla naći izraz, suprotstavljajući se ratu, napadu na demokratska prava, uni�tavanju dru�tvenih slu�bi, stalnom ataku na �ivotni standard radničke klase. Demokratska partija, zaudarajuća le�ina bur�oaskog liberalizma, duboko je diskreditovana. Mase radnih ljudi su potpuno obespravljene.

11. Dvadeseto stoleće nije proteklo uzalud. Njegovi trijumfi i tragedije dali su u amanet radničkoj klasi neprocenjivo vredne političke lekcije, među kojima je najva�nija ona o razumevanju značaja i implikacijama imperijalističkog rata, koji je, nadasve, izraz nacionalnih i međunarodnih protivrečnosti, čija se razre�enja ne mogu iznaći "normalnim" putevima. Kakav god bio ishod početnih etapa započetog sukoba, američki imperijalizam se predbele�io na randevu s propa�ću. On ne mo�e osvojiti svet. On ne mo�e ponovo namaći kolonijalne okove masama na Bliskom istoku. Takođe nije sposoban da putem rata nađe odr�ivo re�enje za svoje unutra�nje boljke. Pre će biti, da će neviđene te�koće i narastajući otpor izazvan ratom, pojačati sve one unutra�nje protivrečnosti američkog dru�tva.

Nasuprot rezultatima ispitivanja javnog mnenja, koji su isto toliko pouzdani koliko i bilo koji drugi proizvod masovnih medija, već postoji znatno i narastajuće protivljenje ratu. Demonstracije koje su odr�ane uoči rata bile su veće od onih koje su se zbile na vrhuncu delovanja antiratnog pokreta za vreme rata u Vijetnamu. Iznad svega, demonstracije u Sjedinjenim Dr�avama odvijale su se kao deo �irokog međunarodnog antiratnog pokreta. Ovim je izra�ena pojava potpuno novog kvaliteta dru�tvene svesti: rastuća svest da veliki dru�tveni problemi na�e epohe, zahtevaju pre međunarodna nego isključivo nacionalna re�enja. Ova svest mora se razviti građenjem novog, masovnog političkog pokreta radničke klase.

Za vikend, 29.-30. marta, Svetski socijalistički veb sajt (World Socialist Web Site) i Socijalistička partija jednakosti (Socialist Equality Party), sponzorisaće javnu konferenciju. Njen zadatak će biti preliminarna procena posledica rata, i razvijanje međunarodnog i socijalističkog programa na kojem se mora temeljiti borba protiv imperijalizma i militarizma.

Izvori:
[i] Gordon Wright, Sud totalnog rata (The Ordeal of Total War) 1939-1945 (New York, 1968), str. 17.
[ii] Hanna Batatu, Stare dru�tvene klase i revolucionarni pokreti u Iraku (The Old Social Classes and the Revolutionary Movements of Iraq) (Princeton, 1978), str. 985-86.
[iii] The New York Times, March 16, 2003.
[iv] Telford Taylor, Anatomija nirnber�kog procesa (The Anatomy of the Nuremberg Trials) (New York, 1992), str. 51-52.
[v] Ibid, str. 66