Bushova administracija odbacuje međunarodno pravo
Izdavački odbor
18. mart 2003.
15-minutni govor predsednika Busha u ponedeljak uveče, koji zapravo i nije nista drugo do objava rata protiv Iraka, sastojao se uglavnom od iskrivljenja istine, poluistina i bezočnih la�i.
Sveobuhvatno poricanje ovoga govora zahtevalo bi analizu svakog pojedinačnog retka, zato �to ni jedna jedina rečenica nije utemeljena na po�tenom predstavljanju činjenica. Čak je i prva rečenica ("Dragi moji sunarodnici, događaji u Iraku sad su dostigli konačne dane odluke") -la�. Uistinu, odluka na koju je predsednik aludirao-odluka o invaziji Iraka, doneta je jo� pre nekoliko meseci.
Osnovni Bushov razlog za rat počiva na groteskno pogre�noj premisi da Rezolucija 1441 koja je usvojena u UN pro�log novembra, Sjedinjenim Dr�avama daje potrebno odobrenje za ulazak u rat. U stvari, rezolucija ni u jednom svom delu ne daje takvo odobrenje ni jednoj od članica Saveta bezbednosti.
U jednom trenutku, aludirajući na izjavu predsednika Chiraca, Bush je ustvrdio kako su "neke stalne članice Saveta bezbednosti javno obznanile da će staviti veto na bilo kakvu rezoluciju koja bi obavezivala na razoru�anje Iraka".
To je gruba la�. Predsednik Chirac je u stvari rekao: "Moja pozicija je takva da će, pod bilo kakvim okolnostima Francuska glasati odrečno, zato �to večeras nema nikakvog razloga za ulazak u rat da bi se postigao cilj koji smo postavili, a to je razoru�anje Iraka."
Samo nekoliko časova nakon �to je zaključio da je neophodno povući američku rezoluciju koja tra�i odobrenje za rat jer bi se suočila sa ubedljivim porazom u Ujedinjenim nacijama, Bush je, ne trepnuv�i izjavio kako se "u ovom trenutku okuplja �iroka koalicija koja će u delo sprovesti pravične zahteve sveta". U stvarnosti, Sjedinjene Dr�ave i Britanija suočile su se sa skoro potpunom izolacijom u Savetu bezbednosti.
Ne treba potceniti istorijski značaj i političke implikacije odluke Sjedinjenih Dr�ava da se unilateralno suprotstave Savetu bezbednosti, prezru međunarodno pravo koje je postepeno građeno od kraja II Svetskog rata, te da naposletku pokrenu nezakonit rat protiv Iraka.
Jo� od 30-tih godina XX veka, od vremena pune ekspanzije Hitlerovog i Musolinijevog fa�ističkog re�ima, ni jedna vlada niti bilo koja va�na sila nije tako otvoreno zagovarala rat kao instrument dr�avne politike kao �to to čini Bushova administracija.
Obznanjujući kako je rat neizbe�an, predsednik Bush je pravdao brutalan vojni pohod protiv Iraka tvrdnjama da ova zemlja mo�e predstavljati opasnost po Sjedinjene Dr�ave u neko neodređeno buduće vreme. "Delujemo sad, zbog toga �to bi rizik usled nedelovanja bio daleko veći", tvrdi je on. "Za jednu ili pet godina, moć Iraka da na�kodi slobodnim nacijama bila bi umnogome uvi�etručena".
Na temelju ovakvog argumenta, Bushova bi administracija mogla proglasiti skoro bilo koju zemlju sveta legitimnom metom. Danas je na meti američkih bombi Irak, sutra, biće to neka druga zemlja za koju ratnohu�kačka klika u Washingtonu utvrdi da je potencijalna pretnja Sjedinjenim Dr�avama-Iran, Severna Koreja, Rusija, Japan i, sudeći po najnovijim ispadima predsednika Busha, Nemačka i Francuska.
U najupečatljivijem delu svog kratkog televizijskog govora, Bush je ravnodu�no ustvrdio da "Sjedinjene Dr�ave imaju suvereno pravo da upotrebe silu radi osiguranja svoje nacionalne bezbednosti". Su�tina ovog saop�tenja je ta, da Sjedinjene Dr�ave odbijaju bilo kakva međunarodna ograničenja upotrebe vojne sile za postizanje vlastitih ciljeva.
30-tih godina pro�log veka, fa�istički re�imi u Nemačkoj i Italiji istupili su iz Lige naroda ne �eleći da prihvate podređenost ciljeva svoje spoljne politike obavezujućem sistemu međunarodnog prava. Musolini nije mogao biti odvraćen od invazije Etiopije kao �to ni Hitler nije dopu�tao da mu uskrate njegove teritorijalne ambicije. Kao �to je to već jedan poznati istoričar objasnio, spoljna politika nemačkog imperijalizma kakvu je vodio Hitler "u nemačkim promisljanjima politike i moći, iznad svega je značila odbacivanje svih okova ograničenja, formalnih obaveza, paktova i savezni�tava, te postizanje potpune slobode delovanja, neograničene međunarodnim pravom ili sporazumima ." [1]
Ovakva karakterizacija nacističke spoljne politike, u potpunosti se mo�e primeniti na sada�nju spoljnu politiku Sjedinjenih Dr�ava. Svojom odlukom da se suprotstavi Savetu bezbednosti i napadne Irak, Bushova administracija je jasno predočila kako neće dozvoliti da globalne ambicije i apetiti američkog imperijalizma budu sputani okvirima Ujedinjenih nacija kao ni drugih institucija ustanovljenih nakon okončanja II Svetskog rata.
Hvaleći ovaj postupak Bushove administracije, Wall Street Journal je priznao da pomenut postupak ne samo da označava smrt Ujedinjenih nacija, već i kraj svega �to je preostalo od principa liberalnog međunarodnog i demokratskog svetskog poretka, kojeg je pre 85 godina proklamovao predsednik Woodrow Wilson. "Wilsonov trvrdoglavi idealizam je načinio dovoljno �tete. Kada sada�nja lekcija bude svarena, ni jedan budući predsednik Sjedinjenih Dr�ava neće vi�e nikad zatra�iti potvrdu legitimiteta od organizacija nalik Ujedinjenim nacijama ili Lige (Lige Naroda-prim. prev.)", objavio je Journal 17. marta.
Nije slučajnost da ovo odbacivanje međunarodnog prava sprovodi administracija koja je na vlast do�la na temelju zavere (bez presedana) protiv demokratskih prava. Na kraju krajeva, primećujemo postojanje simbiotičke veze između unutra�nje i spoljne politike Sjedinjenih Dr�ava. Planovi planetarnog osvajanja su globalna projekcija istih onih kriminalnih i antidemokratskih procesa koje karakteri�u kapitalističku vladavinu u Sjedinjenim Dr�avama.
Fusnote:
1. Ian Kershaw, Nacistička Diktatura: Problemi i perspektive u
interpretaciji (London, 2000), str. 139. U ovom pasusu, g. Kershaw
parafrazira analizu nemačkog istoričara Martina Broszata.